четвртак, 16. октобар 2008.

Josipa Lisac





















Magla

Tvoje tijelo osipa se poput pijeska sad
tvoje lice nestaje u zraku kao dim
umorna sam, shrvala me
za ljubavlju tvojom duga glad
ti si s druge strane rijeke
polako vec se mirim s tim

Ref.
Magla svuda, magla oko nas
iz daljine jedva cujno dopire tvoj glas
magla svuda, magla oko nas
prekasno je, uzaludno, sve je dublji jaz

Tvoje usne od papira
ne osjecam ih vec
tvoje ruke izmicu ko ispred dana noc
nekad ipak kriknula bih
poneku psovku il' grubu rijec
ipak sutim, gusim srce
mora se naprijed, dalje poc

Ref.

Tvojih rijeci ne sjecam se
ne pamtim tvoj glas
milovanja tvoja jos su samo dio sna
sve sto oboje smo htjeli
odavno vec je iza nas
u tom moru sivih lica
uzalud tvoje trazim ja

Ref.

_____



Gdje dunav ljubi nebo


Prica i san pod jastucima
vino i dim u poljupcima
i miris ljesnjaka
nebo plave boje indiga
i ti i ja cini mi se da
da sam sve to sanjala

Ref.
Pokazi mi gdje Dunav ljubi nebo
o zasto smo sada toliko daleko
probudi me, ja mrzim ove noci
pozeli me i sa andjelima dodji

Umotaj me i sakri
me od svega
zadrzi sjecanja, zastiti me
i opet nesto slazi

Ref.

_____



O jednoj mladosti

Jedna mladost, jedan svijet nade
raste tiho u srcu tvom
drugi za te ovaj svijet grade
s malo prave istine u tom

Pricaju ti price te
i svaka ima svoj sretan kraj
al presucuju da taj svijet
krade bas tvog sunca sjaj

Jedna mladost, jedan san srece
al do nje jos dalek dug put
i dok srce na svoj put krece
u taj svijet procvao i zut

Odjednom ce shvatit sve
kako nigdje nema plamena tog
poput mrtve rijeke
svijet tece bez cilja svog

Tko zna, mozda na me
ceka neki drugi svijet
tko zna, i u mraku
katkad nikne divan cvijet

Mozda, tko zna
jedna od sretnih
jedna od tisucu
bit cu bas ja tko da zna

_____



Zvanicni sajt.


O jednoj mladosti - live



_____

среда, 15. октобар 2008.

Srpska Viteska Zakletva

Srpska Viteska Zakletva

Ja, (ime i prezime), pred Bogom i srpskim narodom, dajem rec:

1. Да ћу живети за чојство, јунаштво, и лепоту.

2. Да ћу највише поштовати истину, достојанство, племенитост, узвишеност, и врлину.

3. Да ћу поштовати српски архетип мужевности и женствености.

4. Да ћу штитити чистоту српске народне културе.

5. Да ћу увек верно служити Богу и ономе коме дам реч, и да никада никога, ни себе, нећу издати.

6. Да никада нећу ући у борбу без разлога.

7. Да никада нећу напустити борбу док не победим, или доживим пораз.

8. Да никада никога нећу злостављати, а посебно децу, жене, старе, и беспомоћне.

9. Да се нећу одати ниједном пороку.

10. Ако издам ову своју заклетву божанске савести, прихватам да ме Бог најстроже казни.

_____

Rodoslov Karadjordjevica

Rodoslov Obrenovica

Na Gazimestanu - Milan Rakic

Na Gazimestanu

Milan Rakic


Silni oklopnici, bez mane i straha,
Hladni ko vaš oklop i pogleda mraka,
Vi jurnuste tada u oblaku praha,
I nastade tresak i krvava trka.

Zaljuljano carstvo survalo se s vama...
Kad oluja prođe vrh Kosova ravna,
Kosovo postade nepregledna jama,
Kosturnica strašna i porazom slavna.


Kosovski junaci zasluga je vaša
Što poslednji beste. U krvavoj stravi,
Kada trulo carstvo oružja se maša,
Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi.

Danas nama kažu, deci ovog veka,
Da smo nedostojni istorije naše,
Da nas zahvatila zapadnjačka reka,
I da nam se duše opasnosti plaše.

Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli
Danas, taj te voli, jer zna da si mati,
Jer pre nas ni polja ni krševi goli,
ne mogaše nikom svesnu ljubav dati!

I danas kad dođe do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
Ja ću dati život, otadžbino moja,
Znajući šta dajem i zašto ga dajem.


_____

Nemanjici - rodoslov

Rodoslov Loze Nemanjica
























"Tajna Koporina i Svetog Despota Stefana"

Preuzeto sa: Pravoslavlje


"Tajna Koporina i Svetog Despota Stefana"

Аутор: Бранимир Нешић, Број 945-946, Рубрика Светосавска култура

Нема државног и народног препорода без духовне обнове. Али, шта је духовна обнова? Како се до ње долази, како се ствара, може ли се предвидети, или се она просто деси? У најкраћем, духовна овнова је откривање, прихватање и плодотворно потврђивање свог духовног идентитета, док је народни и државни препород делатно спровођење духовне обнове. Источник или темељ духовне обнове је, свакако, ванвременска и ванпросторна категорија, док је државна и народна обнова временска и просторна и њени појавни облици зависе од историјског контекста у којем се спроводи духовна обнова.

Да поновимо једну јасну чињеницу: темељ српске духовности је Светосавље и из њега проистекао и делатно потврђен Косовски завет. Центри духовне обнове српског народа од вајкада, а посебно од Светога Саве, су српски манастири. Калуђери и свештеници, велики подвижници и духовници, свеједно да ли су епископи или обични монаси, својим охристовљеним узорним животима, духовне су луче и искре српском народу. Какве калуђере воле српски мирјани? Паметне и школоване? Воле, али није пресудно. Добре беседнике и уметнике? Воле, али та се љубав јавља касније. Подвижнике и молитвенике? На правом смо трагу. Народ воли скромне, ведре и пожртвоване, оне који живе и страдају са својим народом, оне који су материјално сиромашни али духовно богати и увек спремни да буду ту и кад је срећа и кад је туга. Такве монахе и свештенике српски мирјани највише воле. Воле их као своје очеве, са њима се поносе и поштују их.

Такве су монахиње манастира Копорина. Ако се људи познају по делима својим, онда је свака реч на месту.

Тајна последње обнове манастира Копорина

На само шест километара од Велике Плане, ушушкан у котлини и окружен шумом, налази се светиња од изузетног значаја за историју српског народа - манастир Копорин. Посвећен је Светом Стефану, а задужбина је Деспота Стефана Лазаревића, сина Светог Кнеза Лазара, косовског мученика. Храм манастира посвећен је Светом архиђакону и првомученику Стефану, изграђен је у последњој деценији XIV, а осликан у првим годинама XV века. Манастир је у Бечком рату (1683-1699) запустео и остао без братства. Обновљен је у последњој четвртини 19. века, али тек у 20. веку он светли пуном снагом.


Велика обнова Браничевске епархије у другој половини 20. века почиње са епископом Хризостомом, који је на трон епископа браничевских устоличен 1952. године. Великим пожртвовањем и мисионарском делатношћу (између осталог, био је дугогодишњи уредник својевремено многочитаног Православног мисионара), владика Хризостом увећава монаштво и обнавља манастире.

Када је манастир Копорин у питању, већ 1953. године цело копоринско братство владика Хризостом премешта у манастир Тумане, а у копорински манастир доводи младе и образоване монахе. Један од најбитнијих догађаја за новију судбину манастира била је владикина одлука о претварању Копорина у женски манастир. Године 1958. у Копорин долазе девет монахиња из манастира Ћелије код Ваљева. За настојатељицу је постављена Сара (Ђукетић). О њој се данас у народу много прича, али је, чини се, мало написано. Под њеном управом, а касније и мати Серафиме, друге игуманије, и данашње мати Агније, манастир Копорин доживљава своју ренесансу: нов конак је направљен 1962, трпезарија 1966, зграда адаптирана у коначиште за народ 1969, главни конак 1977, дозидан анекс трпезарији 1988, „Прокин конак“ 1997...

И све то је много и битно, али један догађај се посебно издваја. Наиме, приликом замене подних плоча у храму у току 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти које су биле на дну гробнице. Протојереј др Радомир Милошевић, у књизи „Манастир Копорин 1402-2002“, наводи: „Помисливши да се ради о моштима Деспота Стефана, монахиње су кости опрале у вину и уљу, а затим их положиле у дрвени ковчег који је епископ Хризостом унео у капелу главног храма и поставио на свети престо... Према нађеним моштима испољена је извесна резерва и у Цркви и ван ње. То је природно, јер Српској цркви у целини или било ком њеном делу, није стало да по сваку цену има Деспотове мошти, већ само да их има ако су Деспотове.“ После детаљног антрополошког и палеопатолошког прегледа, који је извршио наш познати антрополог из Лондана Србољуб Живановић, закључено је да се ради о моштима Светог Деспота Стефана. Свечани пренос моштију обављен је октобра 1989. године. Неколико месеци пре тога, на Видовдан, о 600-годишњици Косовске битке, обављен је свечани пренос моштију Светог Кнеза Лазара у манастир Раваницу. Син следи свога оца. Опет.

Сан Деспота Стефана

Која је тајна Светог Деспота Стефана? Која је тајна личног и националног успеха човека који је у врло тешким временима уздизао свој народ и у државном, војном и књижевном погледу? Шта је то он носио у себи и шта га је толико одвајало од других људи?

Замишљени пред тајном тог човека, схватамо да је он живео један сан. Али то није било какав сан. Његов сан није несвесна и ирационална појава људског бића. Његов сан је био дубоко свесна и емоционално-рационална жеља и чежња сина за оцем.

Какав је то сан? Сања Деспот како се налази поред свога оца, обучен у витешки оклоп са часним крстом на грудима. Сања свога оца, себе и све друге српске витезове како присуствују Светој Литургији, како одјекују косовска звона и како се причешћују Телом и Крвљу Христовим. Сања на делу потврђено очево и народно заветно опредељење. Када се Литургија у цркви заврши, Деспот, заједно са оцем и другима, узима мач и копље у руке и одлази на бојно поље. Сања и као да чује ону злокобну тишину која настаје пре судара две силне војске, тишина која завлада читавом косовском и српском земљом неколико тренутака пре неголи ће читаво поље косовско бити до неба оглашено звекетом витешких оклопа, топотом коњских копита, звонким и потмулим ударцима мача о мач и мача о људско тело.

Кроз сан Деспот осећа саборни дух и у трену постаје свестан свевремене енергије и вредности свога народа. Стефан подиже мач и са својим добрим и верним народом креће да сече непријатеља бранећи слободу која нема цену, и крст који носи на грудима.

Тај не било какав сан, Деспот је сањао сваки дан. И када се борио на страни туђина у ратовима који нису били његови, он је био са својим оцем и бранио је своју Србију. И кад је писао, и кад је по европским дворовима шетао и својом физичком и духовном лепотом пленио све око себе, он у себи није чуо похвале и дивљења, већ косовска звона и звекет витешких панцира; он је имао прилике да види лепоту европских принцеза и богатство европских дворова, али је знао да је то пролазно а да је одлучан поглед његовог оца, препун светлости и непрегледних дубина, вечан и далеко лепши.

И само човек који је живео најчистију и најдубљу љубав, а то је она љубав која човека чини спремним да се жртвује за своје ближње, она љубав која се не надима и која својим одјеком плени као кимвал када звечи, само такав човек је могао да напише Слово љубве и да остави запис на мраморном стубу на Косову.

Деспот Стефан и српска омладина

Овогодишњи Сабор српске омладине није случајно почео Светом литургијом у манастиру Копорину, поред моштију Светог Деспота, управо на Видовдан, 28. јуна. Могло је то омладинско окупљање да почне и у Раваници, код Светог Кнеза, али изгледа да је време у којем данас омладина живи слично времену деспотовог живота. Треба у времену тајног протектората у једном делу српских земаља и јавног у другом делу, спашавати народ, подучавати га, обнављати, културу и углед подизати. Треба деспотовски живети и жртвовати се, да бисмо нашој деци оставили више неголи што су нама оставили очеви. То ћемо моћи једино ако будемо сањали Деспотов сан, свакога дана и на сваком месту. Косовски бој је данас преданост професора у школама, поштење радника у фабрикама, подвиг и скромност монаха и, надасве, саборни плодотворни дијалог целог, понављам целог народа.

Свети Деспоте Стефане, моли Бога за нас! "


___________________



Taken from: Pravoslavlje


"The secret of the Holy Koporin Despot Stefan"

Author: Branimir Nesic, No. 945-946, section: Svetosavska kultura

No state and national revival without spiritual renewal. But what is a spiritual renewal? How to do it comes from, how it creates, can be predicted, or is it just happen? In short, the Rams spiritual discovery, acceptance and fruitful affirmation of their spiritual identity, while the national and state revival of activity implementation of spiritual renewal. Istocnik or foundation of spiritual renewal, of course, timeless and vanprostorna category, while the state and national renewal time and space and its manifestations depend on the historical context in which to implement spiritual renewal.

To repeat one clear fact: the foundations of Serbian spirituality Svetosavlje and from it emerged and actively endorsed the Kosovo covenant. Centers of spiritual renewal of the Serbian people vajkada, especially of St. Sava, the Serbian monasteries. Monks and priests, the great ascetics and priests, no matter whether they are bishops or ordinary monks, a model ohristovljenim their lives, spiritual sparks of the rays and the Serbian people. Kind of like serbian monks Mirjana? Smart and educated? Love, but not crucial. Good orator and artists? Love, but what is love occurs later. Ascetics and prayer? We are on the right trail. People like the modest, bright and dedicated, those who live and die with his people, those who are materially poor but spiritually rich and always willing to be there, and when the happiness and sadness when. These monks and priests of the Serbian Mirjana most like. Love them like their fathers, with them the pride and respect them.

These are the nuns of the monastery Koporin. If people know by his actions, then any word on the site.

The secret of the last renewal of the monastery Koporin

At only six kilometers from Velika Plana, tucked in a valley and surrounded by forest, is of great sacred significance for the Serbian history - the monastery Koporin. Dedicated to St. Stephen, a foundation was Despot Stefan Lazarevic, son of the Holy Prince Lazar, the Kosovo martyrs. The temple of the monastery dedicated to St. Stefan Archdeacon and Martyr, was built in the last decade of the fourteenth and painted in the early years of the fifteenth century. The monastery is in the Vienna War (1683-1699) abandoned and lost brotherhood. Renovated in the last quarter of the 19th century, but only in the 20th century turns on full blast.


Great restoration Braničevo diocese in the second half of the 20th century began with Bishop Hrizostom, which is on the throne of the bishop enthroned braničevskih 1952nd year. Great sacrifice and missionary activities (among other things, was a longtime editor once lots of reading Orthodox missionaries), Bishop Chrysostomos increases renewed monasticism and monasteries.

When the monastery Koporin in question, but 1953rd The entire Brotherhood Koporin Bishop Chrysostomos Tumane moved to the monastery, a monastery in Koporin brings young and educated monks. One of the most important events for the later fate of the monastery was the decision to convert vladikina Koporin in the women's monastery. In 1958th Koporin come in nine nuns from the monastery of cells near Valjevo. Prior is set for Sarah (Đuketić). The card is still in a lot of people talking, but it seems to be little written. Under its administration, and later the mother Seraphim, the second abbess, and today's home Agnija monastery Koporin experiencing its renaissance: new residence was built in 1962, the dining room in 1966, renovated building in the hostel for the people of 1969, the mansion in 1977, the dining room annex added in 1988, "Proka quarters" 1997 ...

And it's many and important, but one event in particular stands out. Namely, replacement of floor slab in the temple during the 1977th The ship in the northwest corner of the church, beneath the frescoes on the images of Despot Stefan, the relics were found that were at the bottom of the tomb. Archpriest Dr. Radomir Milosevic, in his book "The Monastery Koporin 1402-2002", states: "Pomislivši that these are relics of Despot Stefan, the nuns were the bones washed in wine and oil, then laid in a wooden coffin, which was introduced in Bishop Chrysostom Chapel the main temple and placed on the holy throne ... According to the relics found expressed a certain reserve and in the Church and outside it. It is natural, because Serbian church as a whole or any part of it, did not care about that at all costs has Despot's relics, but only if there are any despot. "After an extensive anthropological and paleopatološkog review, which is made from our famous anthropologist from London Srboljub Zivanovic, it was concluded that these are relics of Despot Stefan. Ceremonial transfer of the relics took place on October 1989th year. A few months before, on St. Vitus Day, the 600-anniversary of the Battle of Kosovo, carried out the ceremonial transfer of the relics of St. Prince Lazar in the monastery Ravanica. The son followed his father. Again.

Dream of Despot Stefan

What is the secret of the Holy Despot Stefan? What is the secret of personal and national success of a man who was in very difficult times, raised his people and the state, military and literary terms? What is he wearing in it and what it is so separated from other people?

Thought the secret of this man, we understand that he lived a dream. But it was not any dream. His dream is unconscious and irrational phenomenon of human beings. His dream was deeply aware of the emotional-rational desires and longing for the father of a son.

What is that dream? Despot to dream next to his father, dressed in knightly armor with honorable cross on his chest. Dreams of his father, himself and all other Serbian knights to attend the Divine Liturgy, as tones resonate Kosovo and how the Communion of the Body and Blood of Christ. Sanja on the part of the confirmed father's determination and national testimonial. When the Divine Liturgy in the church is complete, Despot, along with his father and others, taking a sword and a spear in his hand and goes to the battlefield. Dreams and as you hear the one sinister silence that comes before the collision of two mighty armies, the silence that reigned over the Serbian land of Kosovo and a few moments before the entire field of Kosovo to be advertised to the sky knight armor clatter, thud of horse hooves, Zvonko and potmulim blows of the sword sword and the sword of the human body.

Through the universal dream Despot feel the spirit and the moment has a sense of eternal energy and values of his people. Stephen raised his sword and with his good and faithful people move to cut the enemy defending the freedom that has no price, and wearing a cross on his chest.

That's not just any dream, Despot dreamed every day. And when he fought on the side of strangeness in the wars that were not his, he was with his father and defended his Serbia. And when he wrote, and when he walked by European courts and their physical and spiritual beauty bewitching all around him, he has not heard of self praise and admiration, but Kosovo volume and clanking armor knight, he had a chance to see the beauty of European princes and wealth of European courts, but he knew it was temporary and that the firm view of his father, full of light and depth nepreglednih, perpetual and far more beautiful.

The only man who lived clearest and deepest love, and that it is love that makes a man willing to sacrifice for his fellow man, love that she is not puffed, and that captivates its echo as kimval when clinking, just such a man could write ljubve letter and leave record in the marble pillar in Kosovo.

Despot Stefan and Serbian youth

This year's Assembly of the Serbian youth was accidentally started the Holy Liturgy in the monastery Koporin, in addition to the relics of St. Despot, right on St. Vitus Day, 28 June. Could the youth gathering to begin in Ravanica, at St. Duke, but it seems that the time in which youth live today like despot's life time. You must be a secret protectorate over time in one part of Serbian lands and the public to the second part, rescue people, teach it, to update, culture and reputation of the lift. We need to live and sacrifice, to leave our children more than our fathers left us. It will be only if we thought Despot dream every day and everywhere. Battle of Kosovo today is the commitment of teachers in schools, workers in factories, honesty, humility and accomplishment of monks and, above all, a useful dialogue around the cathedral, I repeat the whole nation.

Despot Sveti Stefan, pray God for us! "

четвртак, 2. октобар 2008.

Valentino Rossi