1998.
....
Долазак на Равну Гору и стварање покрета
На Ђурђевдан, шестог маја, осванули смо у снегу на падинама Јелове горе. Тај дан ми је остао у живом сећању. Тада смо избили на једну косу поред саме Јелове горе, која се зове Кондер, а преко које иде пут Бајина Башта-Ужице. Поред пута је била усамљена кућа и ми решисмо да свратимо у њу. Када смо ушли, видели смо да је то кафана, чији је власник нека средовечна жена. Пуковник Михаиловић је упитао да ли би могла да нам спреми нешто за јело, а да ћемо то платити. Она рече да има свега четрдесет јаја, али ће гледати да нешто направи.
Тада се Михаиловић договори са мајором Палошевићем и осталим официрима да овде прославимо Ђурђевдан, после чега упита и нас остале: да ли неко од нас слави ту славу? Пошто је то моја крсна слава, јавио сам се одмах, као и још неколико других војника. Пуковник Михаиловић је пришао сваком појединачно и честитао му славу, а затим се обратио свима кратким али дирљивим говором: ''Јунаци! Данас је Ђурђевдан, и међу нама има оних којима је данас крсна слава. Али је Ђурђевдан и војничка и четничка слава, и ми смо решили да је скромно прославимо. ''Он се затим, укратко , осврнуо на значај Ђурђевдана и на трагедију која је снашла нашу отаџбину. После Дражиног говора нама су удариле сузе на очи. Истурили смо страже и слава је почела. Прво је развијена застава и читана молитва. Затим је "Бењамино Ђиљи" положио заклетву. Он дотад није полагао војничку заклетву, јер је био млад и није служио војску.
Били су ово тешки тренуци. Тешки због тога што је ово био почетак, онај ко то није преживео, тешко да може разумети. Касније, када су свакодневни догађаји у свету и нашој земљи постали толико непредвидљиви, ништа нас више није могло изненадити ни зачудити.
После двочасовног одмора и Ђурђевданске славе на Кондеру код кафане, главни састанак смо имали у близини села Планинице, које је удаљено свега сат и по хода од Равне Горе. Овде смо се склонили у једну планинску колибу, која служи за смештај стоке у летњој сезони, за време испаше. Одавде су пуковник Михаиловић, мајор Палошевић и заставник Божа Перовић отишли у село Струганик, у кућу војводе Живојина Мишића. Син почившег војводе Александар-Аца Мишић био је класни и ратни друг пуковника Михаиловића из Првог светског рата. Отишли су с намером да код њега оставе ратну заставу и, уколико га нађу код куће, да се са њим посаветују о неким плановима. И нашли су га, био се вратио из рата, а он их је задржао цео дан и ноћ. Прегледајући скице терена, донели су одлуку да се задржимо на Равној Гори, а не да идемо на Рудник, како је раније било речено. После ове одлуке, одмах су послали сељака путовођу, да нас те вечери одведе на Равну Гору.
Дошао је водич и повео нас. Као често у прошлим покретима, и овог пута је падала киша, али водич нас је тешио да вечерас нећемо далеко. И заиста, после два до три сата путовања, дошли смо пред једну повећу колибу, а поред ње је била и штала. Издалека нас је опазио велики овчарски пас и када смо се приближили, он је навалио на нас. Али се из колибе појавила жена и узвикнула: "Уаа", мислећи да су вукови у близини. На то јој се јавио водич: "Не бој се снашо, нису вукови." Она викну на пса: "Шапко мир" и Шапко је ућутао, а нас без имало збуњености позва у колибу и потакну ватру која још није била угашена. "Уђите браћо са те кише" рече нам и ми уђосмо. Она нас сажаљиво погледа па рече: "Пропали сте од ове кише, а сигурно сте и гладни." Овде је водич водио главну реч, па упита да ли има брашна за качамак и млека. Она рече да има, а он обећа да ћемо ми то све платити и сами скувати. Овај леп дочек је на нас пријатно деловао. Пошто смо се мало разместили, ватру смо добро наложили да би могли сушити одела. Настависмо бакрач са водом за качамак.
Сутрадан је освануо 11. мај 1941. године. Рано ујутро су дошли из Струганика пуковник Михаиловић, мајор Палошевић и Божа Перовић. Били су видљиво расположени. Пуковник нас упита да ли смо се одморили и јесмо ли јели? Кад је добио одговор да је све у реду, јер капетан Узелац-Тарас му је рапортирао о свему, он нам је тада саопштио следеће:
"Донели смо одлуку да се овде задржимо, а не да идемо на Рудник како смо то раније планирали. Овај предео се зове Равна Гора, а иначе то је огранак планине Сувобора. Овде је за нас слободна зона од 20 километара на коју год страну да се окренемо. Ми ћемо одавде почети са организацијом устанка против окупатора, наравно кад за то буде време."
Ми смо се за становање поделили у две групе, које смо касније прозвали "горњи" и "доњи штаб". Пуковник Михаиловић нам је наредио да се још истог дана поделимо на "двојке" и "тројке", па да пођемо у патроле ради упознавања околног терена. А успут да навраћамо у колибе где има кога, да народ охрабримо и да им кажемо ко смо и шта смо. Да смо ми војска, а не нека пљачкашка банда и, ако нешто затражимо за храну да обавезно платимо. И тако даље. А жандармеријском нареднику Ђури Станковићу нареди да узме још једног момка са собом и оде у село Брајиће, где је била жандармеријска станица. Да тамо ступи у везу са жандармима, да им стави до знања наше задржавање, као и да их позове да дођу, ако хоће, да приме упутства за рад.
После овог наређења, сви смо били радосни па смо отпевали неколико четничких песама, а онда се поделили на патроле и отишли на терен. Станковић је отишао у Брајиће и ступио у везу са командиром станице, наредником Миланом Бућаном. Он га је лепо и радо дочекао и са њиме истог дана пошао на Равну Гору, да се стави на расположење са целом станицом. Михаиловић га је радо примио, али је наредио да остану на служби, јер ћемо преко њих моћи да организујемо обавештајну мрежу. Наредник Бућан је са задовољством примио наређење и друга упутства за рад. И, заиста, из Брајића, је свакодневно долазила патрола и доносила извештаје о кретању Немаца.
Ми остали смо отишли у разним правцима. Благоје Ковач и ја, пошто смо обојица били у жандармеријској униформи, пошли смо заједно и наступили као жандармеријска патрола, а колибари се нису изненађивали кад би нас угледали. Напротив, одмах су нас позивали у колибу и кували кафу, мислећи да смо новодошли жандарми у ста-ници, јер нас нису познавали и питали су када и откуда смо дошли. Кад им ми опширно испричамо о нашем доласку на Равну Гору и кога тамо све има, тада они још више питају и нуде нам храну да једемо и понесемо осталима. Ми смо нешто узимали, али све плаћали, иако домаћини нису радо примали новац.
Једном кад смо дошли у колибу Михаила Весковића и упознали се, његова жена рече: "Тако, брате, волим да чујем за људе који се не предају и не беже кућама као мој Михаило" Па поче своју шаљиву причу: "Ето, ја спремила торбу, испекла погачу, натрпала кајмака и сира и друго, па испратила мог Михаила у рат. Кад, не лези враже, врати се мој Михаило! Још ни торбу није испразнио. Ма ни пола погаче није појео. Кад сам га угледала с торбом, мислећи да је побегао с фронта, замало нисам скинула сукњу и дала му је да обуче, а од њега затражила чакшире, па да ја идем у рат. Али, кад је ушао и сео, и испричао ми шта се одиграло, и да је рат завршен, да су Немци заузели државу, онда сам се сита исплакала. А и њему су засузиле очи. Рекла сам му: "Нису се наши стари тако борили..."
На терену смо дознали да се пре пар дана појавила једна група од седам до осам људи под именом "четници". да су једном старом човеку и жени насилно одузели дукате, да су још неке људе уценили за новац, па је народ у страху од њих. Ми смо обећали да ћемо, уколико се и даље буду појављивали и чинили такве неприлике", предузети потребне мере да их спречимо.
После повратка из патроле, отишли смо код пуковника Михаиловића да испричамо шта смо чули и видели на терену. Пуковник је био задовољан кад смо рекли да нас народ радо прима. Казао је: "Ово је наша једина нада и утеха, да нас народ радо прима. Иначе бисмо били у безизлазној ситуацији".
После извесног времена, појавила се опет она група пљачкаша и упала у жандармеријску станицу Брајиће. Пошто су жандарми били на терену, изузев дежурног у станици, опљачкали су све што је било за њих корисно: узели су пушкомитраљез и друго оружје које су нашли. Истог дана су поручили угледном домаћину Добривоју Весковићу из села Теочина да им припреми двеста хиљада динара. Иначе ће бити ликвидиран! Пошто смо били обавештени о овом случају, пуковник Михаиловић нам је наредио да се спремимо ми жандарми, па да идемо у заседу код куће домаћина Весковића. А уколико бандити не би дошли, да организујемо потеру са људима из околних жандармеријских станица. Тако је и било. Чекали смо две ноћи, а кад бандити нису дошли, повезали смо се са околним станицама и саставили једно потерно оделење. Сви, жандарми су били радосни што иду с нама у потеру. Оделење је кренуло из села Горњи Бањани, преко планина Рајца и Сувобора, у правцу села Ба. У том селу смо дознали да је група прошла кроз њега и отишла у правцу села Планинице. Било је већ пред само вече, те пожурисмо у Планинице. Кад смо ушли у село, сазнали смо да је група у једној од кућа, да су добро вечерали и шљивовице се напили. Успели смо да ухватимо везу са домаћином, да га обавестимо кога има у кући да ћемо ми неосетно ући унутра и да се он ништа не плаши. Касно у ноћ, блокирали смо кућу, а на нашу срећу бандити нису ни стражара поставили. Успели смо да уђемо и на спавању смо неке од њих похватали, разоружали и повезали, док су неки скочили из сна, али нису успели да употребе оружје. Целу групу смо предали жандармима који су били легални, а оружје смо донели на Равну Гору. Убрзо после овог случаја, пронела се вест по околним селима, да на Равној Гори има нека војска која хвата лопове и бандите, као и да их строго кажњава. Онда су сељаци из радозналости почели да долазе на Равну Гору. Сваки сељак је био лепо дочекан и примљен код пуковника Михаиловића. Он им је лепим речима освајао мисли и душу, тако да би они кроз кратко време опет долазили и доводили друге домаћине, па су чак и жене са одраслијом децом и омладина долазили, а кад би их заседа питала куда иду, они би одговорили: "Идемо да видимо чича Дражу и његове јунаке". Дакле, као што видимо, сам народ је прозвао пуковника Михаиловића-чича Дража. Тако су убрзо о нама почеле да се певају песме широм Шумадије и Источне Србије, а касније су се те песме певале и одјекивале по Рашкој, Црној Гори, Херцеговини, Босни, Далмацији, Кордуну, Банији и Лици.
Пуковник Михаиловић је убрзо послао Ацу Мишића у Београд, да успостави везу са неким људима. Веза је почела да функционише и официри су почели да долазе, да би се ставили на располагање. Набројаћу неколико имена официра и политичара који су дошли међу првима: капетан Момчило Петровић, професор Воја Поповић. поручник Нешко Недић, поручник Вукмановић, поручник Сима Узелац, капетан Дероко, поручник Звонко Вучковић, капетан Дуја Смиљанић, Негован Папић, др Шијачки, др Мољевић, др Црвенић, Тома Мишић, поручник Летица, поручник Раковић, капетан Рачић, жандармеријски наредник Ајдачић, жандармеријски поднаредник Јанковић, мајор Бошко Тодоровић, потпуковник Драгослав Павловић, наредник-водник Воја Ковачевић, четник из Првог светског рата Жарко Милострашић, општински бележник и резервни наредник Петар Алексић и многи други.
Жарко Милострашић и Петар Алексић су много допринели самим својим доласком у Штаб, јер су били додељени у пратећу групу. Ова два човека, обојица Војвођани, одгојени у српском духу, са великим моралним и патриотским осећајима, често су нам служили као пример. Чак нам је и чича Дража по који пут, после дугих ноћних маршева, по зими и тешким теренима, указивао на њих двојицу. Он им се лично дивио, а ми остали, на подношењу свих тегоба на које смо наилазили. Јер, дешавало се да и млађи људи осете замор, па чак и да остану на путу.
У исто време, у неким крајевима су се појавили официри и подофицири који нису били пали у ропство а чули су за Дражу. Почели су и сами да се организују, преко курира су ухватили везу са Равном Гором, стављали се под команду и тражили упутства за даљи рад. Тада су стигли и курири из Босне, од мајора Јездимира Дангића, који је већ имао велику групу и улазио у окршаје са усташама. Ови су нас курири обавестили о великим злочинима над српским народом у Босни, и о њиховим тешким борбама противу усташа. Мајор Дангић у свом писму пуковнику Михаиловићу тражио је да му пошаље оружја и муниције, као и официре и подофицире, јер му недостаје старешинско особље. Кад смо чули шта тражи мајор Дангић, јавили смо се и тражили од Чиче да идемо у Босну, али нас он није пустио, објашњавајући да смо му потребни за друге послове. А ако је неко жељан борбе, да ће бити и тога, јер ми нисмо у позадини, већ ћемо једног дана бити у првим редовима.
Почетком месеца јуна, дошао је из Београда радиотелеграфиста Н.Н. са деловима једне мале примо-предајне станице. Путем курира и преко веза, набављено је оно што је било потребно да се станица оспособи за рад. Помоћу ове станице успостављена је прва веза са једном војном радио-станицом, која се налазила на острву Малти. После је већ било лакше да се веза прошири и на друге крајеве света, као и са нашом владом и Краљем у ино-странству.
У кратком року после успостављања везе, дошли су на Равну Гору из Каира Захарије Остојић и Мирко Лалатовић, и са њима енглески капетан Хадсон "Марко". Они су путовали подморницом до јадранске обале, а после пешке преко планина. Са собом су донели шифре за рад радио-станица и ставили се на располагање чича-Дражи. "Марко" је такође имао засебну шифру за везу са његовим претпостављеним. Чича је сву тројицу задржао у Штабу Врховне команде.
.........
Ovo je odlomak iz knjige "Kroz rat sa Drazom". Knjiga je napisana od strane licnog pratioca Generala Draze Mihailovica i sifranta u Vrhovnoj komandi Jugoslovenske vojske u Otadzbini.
Sadržaj knjige
1941.
- Raspad države
- Susret sa pukovnikom Mihailovićem
- Put na Ravnu goru
- Dolazak na Ravnu goru i stvaranje Pokreta
- Slučaj Vojvode Koste Pećanca i Generala Ljube Novakovića
- Hitler napada SSSR i pojava komunista
- Sastanak sa Brozom, dolazak Hadsona. Kraj saradnje i početak rata
- Nemci love Generala Mihailovića
- Skrivanje od nemaca
- Ponovo sa Dražom
1942.
- Zimovanje
- Odlazak u Crnu Goru i hHercegovinu i susret sa Vojvodom Birčaninom
- Dolazak padobranaca iz Kaira
1943.
- Boravak u Lipovu
- Borbe kod Foče, Kalinovika, Zelengore i Sutjeske
- Zarobljavanje Pavla Djurišića
- Ponovo u Srbiji. Kraljeva ženidba. Nove potere i boravak na čemernici
- Kapitulacija Italije. Napad na Višegrad i borbe sa komunistima
1944.
- Završne borbe. Svetosavski kongres
- Evakuacija pilota i odlazak vojnih misija
- Dolazak rusa i partizana u Srbiju
1945.
- Poslednji pokušaji i spasavanje. Propust Djurišićeve grupe. Borbe sa ustašama i povratak u Srbiju
- Golgota. prelaz preko Neretve. Pogibija Neška Nedića i Generala Trifunovića
- Na poslednjem zadatku
- U ilegali
Epilog
- Gorka sećanja (iz Titovih kazamata)
Prilog
- Iskaz petorice britanskih oficira za vezu u odbranu Draže Mihailovića u vreme njegovog sudjenja
****
Nikola Kordic
1998th
....
Arrive at Ravna Gora and the creation of movement
At St. George, the sixth of May, we appeared in the snow on the slopes above Jelova. That day we stayed in living memory. Then we broke the one next to the hair itself Jelova up, called Konder, and over time that goes Bjelovar-Uzice. Alongside the road was a lonely house and we rešismo to come into it. When we entered, we saw that this is a tavern, owned by a middle-aged women. Colonel Mihailovic asked whether we could prepare something to eat, and we will pay. It said that there are only forty eggs, but it will look something done.
Then Mihailovic agreements with Major Paloševićem and other officers here to celebrate St. George, after which the query and the rest of us: if one of us celebrate the glory? Since it was my krsna slava, I signed up immediately, as well as several other soldiers. Colonel Mihailovic was approached individually and congratulated all his glory, and addressed all of the short but touching speech:''Heroes! Today is St. George, and there are those among us who still krsna slava. But the St George and the Chetnik military glory, and we decided to celebrate the humble. ''He then briefly talked about the importance of St. George and the tragedy that has come upon our country. After the speech we were Dražinog ran tears to my eyes. We interposed guard and glory has begun. The first flag was developed and read prayers. Then, "Benjamin Đilji" sworn. He previously was laid military oath, because he was young and was not served in the army.
They were these difficult moments. Difficult because this was the beginning, the one who is not survived, it is difficult to be understood. Later, when the daily events in the world and our country become so unpredictable, anything we could no longer surprise or astonish.
After a two-hour rest and to celebrate St. George's Day Konderu at restaurants, the meeting we had in the vicinity of the village Planinic, which is only an hour and a half walk from Straight Up. Here we found refuge in a mountain hut, which serves for the accommodation of livestock in the summer season, during grazing. From here, the Colonel Mihailovic, and Sergeant Major Palošević Boza Perovic Struganik went to the village, the house of the Duke Živojina Arm. Počivšeg son of Duke Alexander-Aca muscle was a class war and the other Colonel Mihailovich in World War II. They went with the intention to leave the war to his flag and, if found at home, to consult with him about some of the plans. I found it was returned from the war, and he kept them all day and night. Reviewing drafts of terrain, made the decision to keep on Ravna Gora, and not to go to the mine, he has been told. After this decision, immediately send the peasants putovođu to us that night brought on a flat mountain.
He came to guide and lead us. As often in the past movements, and this time the falling rain, but guide us comfort that we will not far tonight. Indeed, after two to three hours travel, we came to an increase hut, and beside it was also stable. From afar, we were seeing a large shepherd dog, and when we approached, he rushed at us. But the woman appeared from huts and shouted: "UAA", thinking that they are wolves in the vicinity. At this she appeared guide: "Do not be afraid goody, not wolves." She yelled at the dog: "SAPK Peace and SAPK is ućutao, and without any confusion, we called in the hut and encourage fire that had not yet been closed. "Step Brothers with the rain," he said to us, and we uđosmo. She looked piteously us and said, "you have failed from the rain, and certainly you are hungry." Here is a guide led the main question, and asked whether the flour for polenta and milk. She said that it has, and he promised that we all pay to cook for yourself. This is a nice welcome to our friendly act. Having a deployed, are well ordered fire to be able to dry clothes. Nastavismo kettle with water for polenta.
The next day dawned 11th maj 1941st year. Early in the morning they came from Struganik Colonel Mihailovic, Major Palošević and Boza Perovic. They were visible in the mood. Colonel asked us if we rest and are we eating? When I got the answer to everything is OK, because the captain Uzelac-Taras he reported on everything, he then told us the following:
"We have decided to keep here, not to go to mine as we previously planned. This region called Ravna Gora, otherwise it is a branch of mountain Suvobor. Here is for us the free zone of 20 kilometers on whatever side you turn. We'll start here with the organization an uprising against the occupier, of course, when that is time. "
We have to live divided into two groups, which we later called the "top" and "lower staff. Colonel Mihailovic us ordered the same day share the "Deuce" and "Three", so we can go on patrol to inform the surrounding terrain. And by the way that stops the cabin where there is anyone, to encourage people to tell them who we are and what we are. That we are military, and not some plundering gang and, if you ask for food to make sure we pay. And so on. A žandarmerijskom Sergeant Đure Stankovic order to take another guy with him and went to the village Brajić, where she was žandarmerijska stations. If there comes a link to the gendarmes that they put up to keep our knowledge and to invite them to come, if they want to accept instruction.
After this order, we were all happy, so we sang a Chetnik songs, and then divided into patrols and went to court. Stankovic went Brajić and came in touch with the station commander, Sergeant Milan noisy. On it's nice and gladly welcomed, and with it the same day he went straight to the mountain, to be put on the mood of the whole station. Mihailovic, it is readily admitted, but ordered to remain in service, because through them we will be able to organize the intelligence network. Sergeant's noisy with pleasure received orders and other instructions for the work. And, indeed, from Brajić, daily patrol came and made reports on the movement of the Germans.
The rest of us went in different directions. Blagoje Smith and I, since we both were in žandarmerijskoj uniforms, we went together and played as žandarmerijska patrol, and did not kolibari iznenađivali when he saw us. On the contrary, we were immediately called in the hut and cooked coffee, thinking that we are newcomers gendarmes in the sta-Nice, because we did not know and asked when and from where we came from. When they tell me at length about our arriving at Ravna Gora and when everything is there, then they ask more and offer us food to eat and bring others. We're taking something, but all pay, even though the hosts are happy to receive money.
Once we came to the hut and met Michael Vesković is, his wife said, "So, my brother, I love to hear for people who do not surrender and do not flee their homes as my Michael," So began my funny story: "Well, I prepared a bag , fry bread, natrpala cream and cheese, etc., and escorted my Michael in the war. When you do not lie Vraza, back to my Michael! still no bag is emptied. Ma is not even half-eaten bread. When I saw the bag, thinking that he had escaped from the front, I almost took off her skirt and gave him to wear, and asked him inexpressibles, and to go to war. But when he entered and sat, and told me what happened, and that the war ended , that the Germans occupied the country, then I sieve isplakala. And there are zasuzile eyes. I told him: "They are our ancestors fought so ..."
In the field, we learned that a few days ago appeared a group of eight people under the name "Chetniks." that one old man and a woman forcibly seized coins, that some people ucenili for money, and the people in fear of them. We are promised that if we can continue to turn up and did such trouble, take the necessary measures to prevent them.
After returning from patrol, we went to the Colonel Mihailovich to tell what we heard and saw on the ground. Colonel was pleased when we said that our people love to receive. He said: "This is our only hope and comfort to our people love to receive. Otherwise we were in hopeless situation."
After a while, it came up again and a group of robbers broke into the station žandarmerijsku Brajić. Since the gendarmes were on the ground, except on duty at the station, they plundered all that was useful for them: they took the machine gun and other weapons that were found. On the same day they told the respected host Dobrivoje Vesković Teočina village to prepare them two hundred thousand. Otherwise it will be liquidated! Since we were informed of the incident, Colonel Mihailovic ordered us to prepare me gendarmes, and to go in an ambush at home Vesković host. And if the bandits would not have come to organize a chase with people from nearby gendarmerie station. And so it was. We waited for two nights, and when bandits are not there, we connected with the surrounding stations and put together a poterno department. All, gendarmes were rejoicing that they go with us in pursuit. Department went from the village of Gornji Banjani, over mountains and Rajac Suvobor, towards the village of Ba. In this village we learned that the group went through it and went in the direction of the village Planinic. It has been the only evening, and in Planinic požurismo. When we entered the village, we learned that a group in one of the houses, they are good meal and plum brandy are written. We managed to catch a connection to the host to inform it when there in the house we'll go inside and imperceptibly that it is not afraid of anything. Late in the night, we blocked the house, and happiness are not bandits guard set. We have managed to enter and sleep are some pohvatali, disarmed and connect, while a jump from a dream, but failed to use a weapon. Whole group, we gave gendarmes who were legal, and the weapons we have made on a flat mountain. Shortly after this case, the news spread to the surrounding villages, to Ravna Gora has an army that captured the thieves and bandits, and to punish them severely. Then the peasants out of curiosity started to come on a flat mountain. Each farmer was a nice welcome and received by Colonel Mihailovic. He said they won a beautiful mind and soul, so that they would in a short time came again and brought the other hosts, and even women with odraslijom children and young people came, and when he asked them to sit where they are going, they would answer: " We're going to see the Old man Draza and its heroes. " So, as we see, the people I called Colonel Mihailovic-čiča prefer. So quickly on us began to sing songs around the Sumadija and Eastern Serbia, and later they sang that song, and echoed by Ra, Montenegro, Herzegovina, Bosnia, Dalmatia, Kordun, Banija and Lika.
Colonel Mihailovic was soon sent Acu Arm in Belgrade, to connect with some people. The connection has begun to function and officers began to arrive, in order to put at the disposal. List the names of several officers and politicians who have come among the first: Captain Momcilo Petrovic, professor Voja Popovic. Lt. Neško Nedic, Lieutenant Vukmanović, Lieutenant Sima Uzelac, Deroko captain, lieutenant Zvonko Vuckovic, Captain Duja Smiljanic, Negovan Papic, Dr. Šijački, Dr. Moljević, Dr. ruddle, Muscle Tom, Lieutenant Letica, Lieutenant Rakovic Captain Racic, žandarmerijski Sergeant Ajdačić, žandarmerijski sergeant Janković, major Bosko Todorovic, Lt. Dragoslav Pavlovic, sergeant-sergeant Voja Kovacevic, Chetnik from the First World War Zarko Milostrašić, municipal and spare notebook Sergeant Peter Aleksic and many others.
Zarko Aleksic Milostrašić and Peter are very much contributed to his arrival at headquarters, as they were assigned to the supporting group. The two men, both of Vojvodina, the Serbian spirit bred, with a moral and patriotic feelings, we often serve as an example. Even us, and I prefer Old man by which time, after a long night marches, the winter and the difficult terrain, pointing to the two. He admired them personally, and the rest of us, the submission of all problems that we encountered. Because that happened to young people feel fatigue, and even to stay on the road.
At the same time, some areas have emerged officers and NCOs who were fallen into slavery and heard the charm. They started and to organize themselves, through couriers were caught with a flat connection Montenegro, placed under the command and asked for directions for future work. Then came the couriers from Bosnia, from major Jezdimir Dangić, who already had a large group and entered into engagements with Ustashas. These are the couriers we know about the great crimes against the Serbian people in Bosnia, and about their difficult struggles against the Ustasha. Dangić Major in his letter to Colonel Mihailovic claimed that he sent arms and ammunition, as well as officers and NCOs, because it lacks the provost staff. When we heard what the major search Dangić, we were told and asked Cice to go to Bosnia, but he did not let us, explaining that we needed for other tasks. And if someone is eager to fight, that will be it, because we are in the background, but we will one day be at the forefront.
At the beginning of the month of June, came from Belgrade radio operator N.N. with parts of a small receipt and transmission stations. By courier and through connections, acquired what was needed to enable the station to work. With the station set up the first connection with a military radio station, located on the island of Malta. After it has been easier to link and expand to other parts of the world, as well as our government and the king in the foreign abroad.
In a short time after the call, came to the mountain straight from Cairo Zechariah and Mirko Ostojic Lalatovic, and their English Captain Hudson "Mark." U-boat they were traveling to the Adriatic coast, and after walking through the mountains. With them they brought the work of key radio stations and put at the disposal of the Old man-charm. "Mark" also had a separate password for the connection with his superiors. Old man is held in all three of the Supreme Command Headquarters.
.........
This is an extract from the book "Through the war with Draze. The book is written by the companion General personal Mihailović and coder in the Yugoslav Army Supreme Command in the homeland.
Content Review
1941st
* The disintegration of the state
* Meeting with Colonel Mihailovic
* Put on a flat mountain
* The arrival of the Ravna Gora and the creation of the Movement
* The case of Costa Pecanac Duke and General Ljuba Novakovic
* Hitler attacked the USSR and the emergence of Communist
* Meeting with Broz, the arrival of Hudson. End of cooperation and the war
* Germans love General Mihailovich
* Hiding from the Germans
* Back to Drazo
1942nd
* Wintering
* Going to Montenegro and hHercegovinu and meet with Duke Birčaninova
* The arrival of the paratroopers from Cairo
1943rd
* Stay in Lipovo
* The fighting in Foca, Kalinovik Zelengora and Sutjeska
* Capture of Paul Djurišić
* Back in Serbia. Kings of marriage. New chase and stay on Cemernica
* Capitulation of Italy. The attack on the Visegrad and struggle with the Communists
1944th
* The final battle. Svetosavski Congress
* Evacuation pilot and military missions going
* The arrival of the Russians and the partisans in Serbia
1945th
* The last attempt the rescue. Failure Djurišić group. Struggle with the Ustasha, and return to Serbia
* Calvary. crossing over the Neretva. Death Neško Nedic and General Trifunovic
* The last task
* In the underground
Epilogue
* Bitter memories (from Tito's casemate)
Contribution
* Statement of five British liaison officers in the defense Mihailović at the time of his trial
