Par ljudi koje sam zvao nisu bili u mogucnosti da se usklade sa voznjom do Visegrada. Ja sam imao neke stvari da tamo zavrsim pa sam spojio korisno i lepo. Jedna od stvari koje mi nisu bas isle na ruku je to sto sam prethodne veceri bio na nekoj svadbi pa se i nisam odmorio ali zbog toga je bilo zanimljivije.
Trebao sam da krenem u 08h ali sam se malo zadrzao oko nekih sitnica tako da je polazak bio u 08.30. Plan mi je bio da ne stajem nigde da bih sto ranije stigao u Rudo. Ali nisam zeleo ni da vozim brzo. Saobracaj nije bio gust, pa sam vozio opusteno.
Prelepa Mokra Gora. (Ne)naplacivanje takse za prolaz od 50 din. Radovi na putu i obilazenje preko nekog brda...
Na nasoj granici nema guzve. Klasicna provera vozacke, saobracajne, zelenog kartona i pitanja kuda, kako motor ide,... Na granici sa Bosnom jos opustenije. E onda sam napravio malu gresku i za Rudo sam skrenuo pre Visegrada i narednih 40-50 km vozio po selima i krivinama koje se nadovezuju jedna na drugu. Put i nije za pohvalu pa je voznja bila malo naporna iako su predeli zaista lepi.
Parkirao sam se ispred zgrade opstine Rudo i narednih sat vremena proveo caskajuci sa nekim klincima koji su me upoznali za znamenitostima grada (spomenik I Proleterkske Udarne Brigade, Vodeni Ciro, Lim,...) i privlaceci poglede lokalnih devojcica. Onda sam nasao ljude zbog kojih sam i dosao. Iako sam zeleo da tu provedem samo sat-dva, oduzilo se i ja ostadoh do 16h. Jos jedan dokaz da su ljudi iz tih krajeva veoma gostoljubivi i da nema sanse da se izvucete bez obilnog rucka i prelepe torte.
Krenuh za Visegrad, ovog puta novijim i boljim putem. Odlican asfalt, tuneli, malo saobracaja i krivine. U Visegradu napravih par fotografija (na Cupriji) i krenuh nazad. Prvobitna namera mi je bila da u povratku pravim kratke pauze na zanimljivim mestima i napravim po koju fotografiju. Ali nedostatak vremena je ucinio svoje.
Na granici isti cika je samo pitao kako je bilo i pozdravio me.
Vec je bilo relativno kasno pa sam samo na par mesta ne silazeci sa motora, napravio par fotografija.
Na putu guzve. Ljudi se vracaju sa Zlatibora a ja vec prilicno umoran. A u Cacku iznenadjenje. To je bio poslednji dan Sabora u Guci pa mozete misliti koja je to guzva. Cak i motorom nisam uspevao bas lako da se izvucem (u obzir se mora uzeti kultura nasih vozaca, pesaci koji pretrcavaju put, pijani suvozac sa tri dignuta prsta i pesmom u BMW kabrioletu sto pretice citave kolone i ulece u makazice...). To me je bas umorilo i samo sam gledao da sto pre stignem u Kg.
Uz put sam preziveo izguravanje sa puta (za dlaku!) od strane autobusa (malo mojom ali mnogo vise njegovom krivicom), pretrcavanje dodz-a, par policijskih patrola, izazivaca u vidu crnog golfa dvojke sa zatamnjenim staklima (sta mislite ko je pobedio, hihihi),...
Stigoh u Kg u 21.30 bas, bas umoran. Ali! pun prelepih utisaka.
Definitivno odlicna tura. Ima svega: dobrog puta, krivina, prelepih predela. Samo sto bi mnogo bolje bilo izdvojiti dva dana za ovo.
PS: Napisano sa 10 dana zakasnjenja i na brzinu tako da su izostavljeni neki detalji i tekst nije potkrepljen sa potrebnim informacijama i linkovima
уторак, 19. август 2008.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
2 коментара:
Where is it? so beautiful. I like the place. but i did not realized the words. sorry.
tmk, thank you for your comment. Yes, it is beatiful place.
Some pictures are taken here:
Mountain Zlatibor
But most are taken here:
Bridge in Visegrad
Постави коментар