Svaki put kada vidimo da motori stizu, obucemo se i spremimo, kad se ispostavi da su to samo manje grupe koje su krenule pre glavne kolone. Pa opet svlacenje. Sto je najgore, svaki put se po malo oznojim, tako da sam i pre nego sto sam krenuo, morao sam da presvucem majicu.
Prikljucili smo se koloni i sledece stajanje je na benzinskoj pumpi posle Kraljeva. Za to vreme su mnogi jurili i preticali da bi ostali sa svojim grupama. Ja sam tek ispred Kraljeva uspeo da nadjem moje. Na benzinskoj pumpi - guzva.
Ovo je deo grupe koja je bila ispred mene. Iza ne znam koliko je ljudi bilo. Tu je bilo svacega. Jedan mali pad, klopa, zezanje, nestrpljenje da se sto pre krene dalje, istakanje preostalog goriva iz rezervoara u flase i balone
. Sve je bilo gotovo brze neko sto sam ocekivao.
Onda je moja grupa odlucila da se odvojimo i krenemo ranije. Kasnije se pokazalo da je to bila odlicna ideja. Posle sam video da je bilo bas dosta grupa koje su vozile nezavisno od glavne grupe. Neko je vozio sporije, ali uglavnom je bilo brze voznje (u skladu sa uslovima puta Kraljevo-Raska
). Jedno od mesta gde smo stajali na kratko da se odmorimo.
Blizu granice smo stali da sacekamo glavnu grupu da joj se prikljucimo. Tu je bilo dosta motora koji su vec stigli pre nas.
Uz put smo sretali jos dosta motora koji su vozili neku svoju voznju i prikljucivali su nam se da bismo granicu presli zajedno i vozili tako do Kosovske Mitrovice. Cekanje da predjemo preko granice.
Na granici su nas zadrzali iz nekog razloga. Iako nisu nikoga legitimisali, zadrzali smo se 15-20 min. Sto bas i nije bilo prijatno jer cim smo stigli na granicu, Sunce je ogrejalo pa je bilo prilicno vruce.
Onda smo krenuli ka Mitrovici i vozili svi zajedno u koloni. Auu, kako me je to umorilo. Vise sam se umorio od tih 40-tak kilometara zajednicke voznje nego preko 160 km voznje od Kg-a do granice. Stalna preticanja. Vise sam bio napet i skoncentrisan nego da sam vozio koliko sam brzo mogao. Stalna preticanja, skretanje sa putanja, ubacivanje, ne znam da li ce neko da me pretekne sa leve ili sa desne strane, da li ce da naglo ukoci ili ce da mi naidje neki auto u susret. Gas, kocnica, gas, kocnica,... Ruka me zabolela od kvacila. Najnaporniji deo puta. Jos jedna razlog sto sam protiv velikih grupa.
Ali je bilo i lepih stvari. U svakom naselju, ispred svake kuce, ljudi su izasli da nas pozdrave. Najvise je bilo dece. Svi masu i pozdravljaju. A osmeh na licu. I njihovom ali i na mom.
Onda stizemo u Kosovsku Mitrovicu. U centru stajemo na kratko i krece se do mesta gde ce se odrzati koncert.
Najveci utisak smo ostavili na klince:
Moja grupa je sacekala da se malo rascisti guzva, pa smo krenuli za njima i jedva uspeli da se probijemo i nadjemo mesto gde cemo da parkiramo motore.
Meni je malo bilo cudno, jer sam imao utisak da je mnogo vise motora stiglo u Mitrovicu nego sto sam ih video parkirane u skolskom dvoristu gde se odrzavao koncert. Kada sam se kasnije prosetao gradom, video sam da su motori bili parkirani svuda po gradu. Na parkinzima, trotoarima, ulazima...
Posle pocetne euforije, setio sam se da sam gladan i onda je neko od organizatora rekao, KLOPA. Odmah tu pored je studentski dom i menza a tamo nas ceka vecera.
Onda smo prosetali gradom i otisli da mosta na Ibru koji deli grad na nas i njihov deo. Na mostu nema barikada ili rampi vec samo policajci na pocetku, sredini i kraju mosta. Naravno, neki od nas su se uputili na suprotnu stranu. Policajci su im prisli i savetovali im da se vrate jer nije bas pametno ici tamo u moto opremi. Bilo je planova da se kasnije presvuku i u civilnoj odeci prodju na suprotnu stranu, ali su ih savetovali da nije preporucljivo ici tamo u svakom slucaju, osim ako ne zelite nevolju.
Grad je potpuno drugaciji od onoga sto sam ocekivao. Ne pratim vesti i politiku pa sam mozda zbog toga ocekivao da je atmosfera drugacija. Ocekivao sam mnogo vise policije, ocekivao sam neizvesnost, napetost,... Sve ono sto ostavlja rat za sobom. Ono sto sam video je suprotno od toga. Video sam: opustene i prijatne ljude, osmeh i slobodu. Decu da sama slobodno setaju, guzvu i provod. Ni traga potencijanim problemima i sukobima... I mnogooo devojcica. Ali su sve dosta mlade pa se nismo previse raspitivali o znaminostima grada
.Popili nekoliko pica u gradu. I odgledali deo SP uz odlican
Na koncertu je vec uveliko bilo veselo. Muzika dobra, raja vesela.
Kada je Djordje poceo sa svojim nastupom, krenuli smo ka balon-sali gde smo trebali da spavamo. Imali smo malih problema da je nadjemo, ali na kraju smo nekako uspeli. Ali gde parkirati. Motora bas dosta a mesta za 'parking' malo. Nekako smo se parkirali i usli u 'hotel'.
Sto je bila mekana trava
. Tusevi nisu trenutno radili pa smo se odmah spremili za spavanje. Ipak smo dosta vozili i ceo dan bili na nogama. Evo kako su se neki momci pripremili za spavanje
Neki nisu imali vrece za spavanje pa su legli jedan pored drugoga da se medjusobno greju
E onda nastaju problemi. Momak koji je lezao pored, je odmah zaspao, ali covek hrce! I to bez prestanka. I ne samo on. Od pune balon-sale, i da svaki dvadeseti hrce, napravi se ceo orkestar.
Naravno, motoristi su pristizali u salu do ranih jutarnjih sati i svako od njih je imao koju pricu da isprica, svog druga da nasmeje, sa nekim da se dovikuje, obavi neki telefonski razgovor. neki su cak igrali fudbal preko nas ujutru oko 4-5. A da ne spominjem da svako ko stigne motorom, voli da se javi zavrnutim gasom. Tako da sam zaspao uz zvuke motora i uz isti se budio. Jedini problem sto sam se budi vise (desetina) puta
.
I tako posle 2-3 sata spavanja, budjenje. I nije mi tesko palo da se probudim rano jer i spavanje nije bilo bas najprijatnije. A napolju, kisa. A motora, mnogo. Da mi je neko pricao, ne bih mu verovao da toliko motora moze da stane na tako malo mesta. Spremanje i odlazak do grada na dorucak. Krecemo ka Kg-u i kisa pada. Na granici nas nasi zadrzavaju jer je bilo nekih neregularnosti oko dokumenata. I naravno pisu kazne za svaki nacinjeni prekrsaj.
Iako je kisa padala stalno, (od Kraljeva u par navrata je bio pravi pljusak) a mi neispavani, sve je proteklo u najboljem redu i voznja je bila mnogo manje naporna nego prethodnog dana. U Kragujevac smo relativno brzo stigli. I onda sam ukapirao da sam bio prilicno mokar. Ali ni to nije pokvarilo utisak koji je na mene ostavila ova voznja i boravak u Kosovskoj Mitrovici.
