2. фебруар 1946
Ни под којим условима нећу напустити своју Отаџбину и свој народ. Своју земљу не можете понети на ђоновима ципела, како је рекао Дантон када су му предлагали да напусти Француску. Једино што данас могу да учиним је - да поновим ове речи. Јер ја нисам Јосип Броз Тито који нема ничег заједничког ни са овом земљом нити са овим народом, па да могу да побегнем...Тамо код вас у Швајцарској имате довољно мојих официра и војника који су напустили земљу и, са мојом дозволом. Ви такође имате и велики број некадашњих ратних заробљеника и депортираца, који данас представљају живе сведоке неправде која се спроводи над нашом нацијом. Међутим, сједињени духом, не пропустите ниједну прилику, а да нашу патњу не покажете онима око вас, тако да читав цивилизован свет сазна праведност наше борбе. Понављам, моје место је овде, у мојој земљи, са мојим народом, да бих тако умањио њихову патњу, и да бих их охрабрио у њиховом веровању у спасење, које ће ипак доћи.
Увек сам говорио да ће савезници једнога дана схватити какву су грешку направили, дајући Југославију у руке Тита и његових терористичких комуниста.
...Комунисти су сконцентрисали све своје напоре да мене ухвате. Мобилисали су све своје сервилне послушнике: Бугаре, Албанце, Италијане и друге комунисте - који су сви сједињени у својој решености да мене ликвидирају. У овом подухвату совјетски специјалисти су такође бројни.
Ви знате моју стратегијску намеру, да се одржим по сваку цену за велики задатак који је пред нама. Можда ћу пасти за наш свети циљ. Ви знате да ће тиме пасти и праведна борба наше нације. Јер ја једино чиним што је воља народа - због тога сам и почео борбу против окупаторских снага, а доцније и против комуниста... Не сумњам ни за тренутак, Зора слободе са Равне Горе заблистаће над нашом паћеничком Отаџбином. *
* (Писмо је објављено јула 1946. године у Њујорку, од стране Комитета за поштено суђење Дражи Михаиловићу. Само неколико дана после тога, Михаиловић је ликвидиран у Београду)
_____
The last letter of Draza Mihailović
2nd February 1946
Under no circumstances I will not leave his homeland and his people. Their country can not take the soles of shoes, he said Danton when he proposed to leave France. The only thing I can do now is - to repeat these words. Because I'm Josip Broz Tito who has nothing in common either with the ground or with these people, so they can get away ...
There with you in Switzerland you have enough of my officers and soldiers who have left the country and, with my permission. You also have a large number of former prisoners of war and deportiraca, who today are living witnesses to injustices carried out against our nation. However, the united spirit, do not miss any opportunity, and that our suffering does not show those around you, so that the entire civilized world may know the righteousness of our struggle. Once again, my place is here, in my country, my people, that would also reduce their suffering, and I would encourage them in their belief in salvation, which is still to come.
I have always said that the allies one day realize what a mistake they made, giving Yugoslavia in the hands of Tito and his communist terrorist.
... Communists have concentrated all their efforts to catch me. Mobilized all their servile followers: Bulgarians, Albanians, Italians and other communists - who are all united in their determination to liquidate me. In this enterprise, the Soviet specialists are also numerous.
You know my strategy intended to maintain at any cost for a task that is before us. I might go to our sacred goal. You know that time will fall and just struggle of our nation. Because I only do the will of the people - because I started fighting against the occupying forces and later against the Communists ... I do not doubt for a moment, Zora freedom with Straight Up zablistaće paćeničkom of our Motherland. *
* (The letter was published in July 1946. New York, by the Committee for a fair trial Draza Mihailovic. Only a few days later, Mihailovic was executed in Belgrade)
Нема коментара:
Постави коментар